Samo forma, samo ono što oči vide

I niko svestan nije kako trči u mrak.

Ogledam se na belom oblutku

dok reka teče, i nosi svetlost…

Sati, minuti neumitno teku zajedno

sa talasima koji zaobilaze oblutak.

Smeši mi se, pruža mi svetlost

dok razmišljam kuda ide ovaj svet?

Bižuterija, reče mi, i nasmeja se…

Bižuterija opet čuh, ne okreći glavu,

to sam ja, tvoj beli oblutak…

Potraži nas, ima nas, mi nismo forma

mi smo suština, koja je stamena.

Atomi, naša jezgra govore, zato sijamo!

Dobro, čujem vas, a gde su naša jezgra?

Razmisli, šta to čuješ  u grudima,

šta ti teče u venama, šta se to sliva

i šta to umiva tvoje tople obraze.

To nije sigurno negativka u tebi...

da jeste, sigurno ne bi sada pričao…

Bio bi samo običan oblutak

sa formom ali bez suštine!

Obgrlila  je polako beli oblutak,

poljubila i privila na grudi.

Kucao je silno u jamici njenih dlanova.

Dragana Andric