SVILUŠKA MOJA
Možda se sretnemo jednom u rukama bistrog okeana
Ne tuguj moja niti svile
Sviluška moja
Ne tuži
Možda se sretnemo jednom
U lišću koje nam peva kroz korake
Oblacima koji nam češkaju kosu
Možda baš u pesmi koju čujemo u prolazu
Ne tuguj Sviluška moja
Ne tuži
Možda se sretnemo u mirisu kafe
Možda baš tu iza ćoška u parku punom jablanova
Tamo u zelenim vrletima planina punim znakova
Ne tuguj Sviluška moja
Ne tuži
Možda se sretnemo
U klasju suncokreta koji će se osvrtati za nama
U jezerskoj travi koja će nam uplesti noge i rećićemo
Hej to si Ti
Ne tuguj Sviluška moja
ne tuži
Možda već sad sedimo na istoj stolici
ali se ne vidimo
daleki
ugasimo notifikacije, aplikacije
možda nam se pogledi sretnu
i ruke krenu ka srcu
Ne tuguj Sviluška moja
Ne tuži
Jelena Stojković Mirić
Briljantno!!!
lpm
Hvala lp
Pesem, ki nagovarja drugega (morda tudi notranjega), z veliko mero nežnosti in topline, čestitke,
lp, Ana
Hvala Ana.
Lp
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Jelena Stojkovic Miric
- 07. 11. 2020 ob 23:07
- Prebrano 563 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 111.07