Motiv antipoeme
Nagonski razmišljam
o degeneraciji
kolektivne vjerske pragme
uzbuđen mirisom
majčinih uskršnjih pogača.
Četvrtina lica natopljena
osamom jutarnje samoispovijedi,
ognjište mojih prepona
izlučevina je lingvalne prohibicije.
Posežem za antipoezijom
zrnastog pjesnika,
hoće li u primarnoj gustoći
evoluirati glineni ugrušak
inkarnirane krvi?
Dostupan
u digitalnom ukazanju
i analognom snošaju,
zbog poligamije uma
bivam osuđen na kapitalnu pasiju.
Gospodine,
dopustio sam si
da Te vidim
kao odgovor
u retorici postanka.
Sada sam zanijekan
od vlastite orgazmičnosti,
prokreativan jedino
u nespolnoj kopulaciji.
Zato kažem:
Mrak si svoj ostavljam
iza vjeđe brata Sunca,
kada progleda
duboko zlato da zakrvi.
"Posežem za antipoezijom zrnastog pjesnika," …
Izjemna pesem izjemne pesnice;)))
Čestitke k Motivu antipoeme, draga Nikita, pesniška duša!
Z lepimi pozdravi,
koni
ko se izpoveš
kot on
ki je nad moškim principom
in osvobojen zapovedanega
ga zlahka posvojim
in podojim
... to veličastje teme pred obličjem Sonca
koni i igorj, hvala na čitanju!
Motiv verskega obredja in retorike, ki jo pesem zavrača, se od nje obrne, se skrije pod veke sonca ... čestitke,
lp, Ana
Hvala, Ana!
Zato kažem:
Mrak si svoj ostavljam
iza vjeđe brata Sunca,
kada progleda
duboko zlato da zakrvi.
Čestitke.
Hvala, Svit!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 03. 11. 2020 ob 13:14
- Prebrano 763 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 163.51