PTICE NA PROSTRANIM TRGOVIMA
Usamljene su, veličanstvene,
bose, neuhranjene ptice, gordo šetale
po sjajnoj, ispucaloj kaldrmi;
njihove senke su se spajale
u nizove apstraktnih formi,
nikle iz usijanog imaginarijuma.
Dok su ljudi sedeći na klupama
od dosade nemi, zaboravljeni?
Bez lica bez osmeha bez usana
bez glasa kojim bi dozvali ptice;
ispraćali i dočekivali autobuse
čak i čerge; što danas zaista retko
putuju, tuda kroz obrasle, popločane staze.
Ja ne znam za druge, svi su ti star(c)i
smežuranih drhtavih (dugih) prstiju,
hranitelji ptica, jednom bili
hranitelji sopstvenih sujeta.
Možda drsko, samouvereno krili
sreću od onih koji je danas nemaju ;
izgledaju li makar zamišljeno, potišteno?
Zenit se ne pomera a ja tražim u zao čas
hodajući po utabanoj kaldrmi,
tuđu ruku u mom džepu ...
Poslano:
28. 09. 2020 ob 22:48
Spremenjeno:
29. 09. 2020 ob 00:48
Pitam se da li samo pjesnici primjete hranitelje ptica? Probala sam (tražeći tuđu ruku u svom đžepu) biti hranitelj i promatrač, i poznajem osjećaj gorčine i nade. Sjajna pjesma koju sam ja doživjela kao svoju.
Poslano:
29. 09. 2020 ob 16:07
Spremenjeno:
29. 09. 2020 ob 18:07
Hvala njlepše na divnom komentaru ;
urednica
Poslano:
30. 09. 2020 ob 18:08
Spremenjeno:
30. 09. 2020 ob 20:08
Pesniki opazimo drobnarije in jih umeščamo med svetove ljudi ... čestitke tudi z moje strani,
lp, Ana
Poslano:
30. 09. 2020 ob 21:43
Spremenjeno:
30. 09. 2020 ob 23:43
Poštovana urednice, hvala Vam i ovaj put :)
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: dejanivanovic
- 26. 09. 2020 ob 16:26
- Prebrano 430 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 97.6
- Število ocen: 3