Pritajenu, negde na prvoj liniji vatre
Tražih te i lovih, čvrsto sazdanu u san
Utvara, život ustaljeni, svu bi da te satre
Kožu, s leđa potrganu, pohranih u dlan

Prevrtljiva, al' živa, kao razbuktani plamen
Izmigoljiš se vešto, te opečeš k'o žar
Te rane se nose kao kakva znamen
I svaki taj pad, donese mudrost na dar

Katkad bi mi došla, da li bliža ili dalja
Ispisana kao pismo na tračku svetlosti
Kroz ključaonicu života što se promalja
Grabih svaki dodir taj, urezan u kosti

Al' ne nađoh pravu tebe da satkam u nas
Dok se reč, upućena na krilima svetim
Ne spusti sa neba, u pravo vreme i čas
Kad te dobih u ruke kao ikonu što svetli

PESMO MOJA

Bojan Tasic