Fascinira
jedinstvenost mesta
gde gluvare gradske face;
ljudima koji su imali
strah od javnih nastupa

neko je otvorio usta, 
gorka zjape, kao da su
upravo progutali pčelu
što se davi u dubokoj čaši
mlakog piva.

Fascinira jednostavnost slobode, 
solo deonice na električnoj violini
i usnuloj harmonici,
mršavost prosjaka,
nadirućih poput stihije, 

zaobljenost
njihovih stomaka
i ispupčenost kao
manifestacija neuhranjenosti;
ali neka, oni rade svoj posao

ima ih poprilično,
molim da me zaobiđu
jer čekam prijatelja

da se vidimo! 

Doći će, popićemo kafu 

i onda otići, svako

svojim putem;
uporedo sa prosjacima
kojih se ni malo ne tiče
fascinacija ovim prostorom.

dejanivanovic