ŽUDNJA

 
Kradem misli ovaploćene srećom,
ima li je stvarno,
ili je samo plod naše umešnosti,
neke domišljenosti,
da prevarimo sivilo dana,
čamotinju u srcu
na čijem rubu curi neka ala što ne
nalazi put do savršenstva,
kojeg nema,
ni u jednoj tački postojanja...
 
Duša krhka, maglovita,
gram božanske energije...
Žudi za tim vrhom!
Ne zna koliko je oštar,
koliko je bolan,
koliko je nestvaran...
Ne zna tako mučena...
Reka večnosti je opominje...
Opet žudi.
Zarasli grobovi je opominju...
Opet žudi.
Sivi soko na nebu je opominje...
Opet žudi.
Beli medved je opominje...
Opet žudi.
Piramide je opominju...
Opet žudi.
Neke plave oči je opominju...
Opet žudi.
Ozari se na tren,
kišni oblaci je zasene...
Opet žudi.
 
Jecaji nabubreli iz tame je vraćaju...
 

Dragana Andric

Komentiranje je zaprto!

Dragana Andric
Napisal/a: Dragana Andric

Pesmi

  • 15. 08. 2020 ob 19:35
  • Prebrano 77 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica