“Šta je to ljubav
I ko su ljudi koji vole
I kako to može neko zaplakati za ženom, i zašto...?
Zar nije svako vladar svog života
Zar nije svako slobodan da ode i bude srećan
Zar nije svako slobodan da otpočne drugu priču
Da prvoj stavi tačku i ode sa osmehom za sve što je bilo lepo i ružno...???”

Pokazala si mi gde jutro skriva rosu zamotanu u svilu
Pokazala si mi gde nebo pretvara svetlo plavu u zeleno nasmejanu
Pokazala si mi gde prestaje rezon i pretvara se u erekciju srca
Pokazala si mi i to gde se izlaz iz raja pretvara u vrata pakla
I osmeh gde utrne, i bol gde nacrta osmeh slađi od meda a oštriji od mača
Pokazala si mi... I kajem se, i ne kajem...
Tek, spuštenh jedara pretvorih se u čekanje ponovnog života, ili konačne smtri...

Slušala si priču jednog čoveka
Ko sam bio ja?
Trava pod tvojim nogama, tepih od latica ruža...
Ko sam bio ja?
Logorska vatra u jutru polaska, tiha pesma
Nebesko crnilo pred izlazak sunčevih zraka...
Ko smo bili mi?
Lutajući pajaci što se dive prolaznim stvarima
Budeći se u galerijama čuda s nepoznatim ljudima, pomalo dragim
Ko smo bili mi?
Kupali smo se na neviđenim mestima
Nasukani na tuđim ostrvima
Ko smo bili mi?
Slušali smo šapate iz daljina i čekali
Slušali smo šapate i čekali
Oboje...

"Toliki niz godina srećan", a nesrećniji od svih tužnih
Večito na prekretnici...
Je l’ znaš kako je kad si na raskršću
I gledaš kako ti život prolazi i maše
Tamo negde nebo se zavlači u oči boje petroleja
Osmeh mi ih sećanjima goni
Na drugoj strani su vile i čarobnjaci
Lane i Mali, beli zec
Crvenkapa i vuk,
Eci peci pec...
Ne znam koja je priča moja
Kojoj sam drag
Iz rukava kec
Izdao me čak
I nebesa ćute
Ne daju znak...

Još uvek pijem sećanja
Od njih stvaram uspomene
Uspomene na stare uspomene
Dok se krugovi stežu
Ruke vežu
Grlo stežu
Šapućem
Da li čuješ šapat u noći
Svake ponoći
Da li te probude reči...?
Nije sve kao što izgleda, stara priča...
Jer osmeh je plač
Prazan je vrč, vino se popilo
Prazan je sač, hleb se pojeo
Sami od sebe smo postali neznanci
Ljubavnici, a stranci
Bliski a daleki
Blagi a preki...
Samo On zna zašto je to tako.

Bojan Tasic