Hajde sad ovako
Ti i ja nešto da se dogovorimo
Ti meni reci
Da imaš nekoga
I reci da te taj neko razume
Reci da te svakoga dana nasmeje
Bar desetak puta
I da zbog toga hodaš
Pola santimetra iznad tla
Reci da noću ne sediš kraj prozora
I da si zaboravila kako izgleda mesec kad pčlače
Reci da ti veče prstima razmaže po koži
Pretvori se u pčelu, pa sakuplja polen
Dok cvetaš
Reci da ti jutra zadene u kosu
Pa sijaš
Reci da samo zbog tebe ima sunca dva
Reci da samo zbog njega imaš vedro nebo
Reci da si srećna.

Ja ću tebi reći
"Znaš, i ja imam neku
I ta neka me voli"
Reći ću ti da me svakoga dana
Isprati i dočeka zagrljajem
I da zbog toga osećam toplotu u kostima
Koračam sigurno i odlučno kao vitez
Kojem su karakter iskalile vekovne borbe
Reći ću da mi razum napoji duhom
Pa ga rastavi na delove
A onda slaže kao slagalicu
Dok tonemo u fantaziju
Reći ću ti da se više ne sećam
Sećanja mi je prelila mirisom sveže pečenog hleba
Reći ću da joj slušam šapate krvnih zrnaca
Dok joj čitam pesme u kojima nema ni tuge ni sete
A opet su kao divlja ruža
Što snove oko srca plete
Reći ću:
"Da, sada njoj pišem"
Reći ću da mi je rodila mačiće
Reći ću da sam ispunjen
Reći ću da sam srećan

A duše?
Njih ćemo pustiti
Njima ćemo krila dati
One i na daljinu mogu
One i bez nas mogu...
I tako
Svakom svoje.

Bojan Tasic