Kada se zagrljaj izgubi

U neka uzburkana vremena

Čežnja zaboravi da ispotiha ljubi

A prsti hladni bez dodira njena.

U očima nebeske daljine u tamu se pretvore

Srce se zgrči i ogradu podigne

Sve ti se čini da reči nesan tvore

U noći galop odzvanja u zvezde bi da stigne.

Odjednom ništa ne znaš

Izgubljen u praporcima dana

U pokušaju da poletiš, ti zaboravljaš

Kada ljubav boli okrene se druga strana.

Od takvih niti skrojen je svemir

U nama raste i kuca vrelo

Da slaviš ljubav i prerasteš nemir

Pomiriš razum i zakoračiš smelo.

I na srcu ograde svoje da srušiš

U oku sunca da ti odsjaj plane

S obraza suzu da joj ljubiš

Samo njeno srce u tvoje može da stane.

Malaino