PODZEMLJE
Ovo sunce odavno nije sunce koje znam
I svetlost više nije bistrina
Vatra je što pali i prži polja žita
Tragovi sivila vuku se kroz pogled
Ovo leto i ne liči na leto
Voće dok dozreva stenje
Drveće škrguće zubima
Čudan je jauk u njemu
Noć se polako spušta
Noć je već odavno tu
I ne znam koliko će godina proći
Dok pravo svitanje ne zarumeni zoru
Dovršavam kuću u svom svetu
(Pomalo Božjeg dato je svakom)
Spuštam kapak na podrumu dubokom
Kao bezdan
Zamećem tragove nežnošću
Onih koji za nežnost nisu znali
Senke neiskazane ljubavi
Lelujaju na povetarcu
Moj novi svet ne čeka na mene
Odavno sam tamo
Ljudi ne mogu iz Podzemlja, niti skinuti Mrak sa očiju. Ne mogu. I ne smiju. Oni koji s njima manipuliraju izgubili bi radno mjesto. Hajdemo naprijed. I ti, draga Milena. Ostalo ti je još i pera i duha. Uskoro ćeš sagraditi nove kuće-knjige. Budi ponosna na njih.
Pozdravljam te. Povratak na portal neka ti donese nove uspjehe!!!
Dragi Mirko, nadam se da ću češće biti na Portalu. Raduje me da sam tu. Hvala ti na čitanju i komentaru.
Lp Milena
Apokaliptična pesem, ki se zdi, narekuje umik v podzemlje, v svet, lasten nam samim, da bi preživeli ... čestitke,
lp, Ana
Hvala od srca, Ana.
Milena
ČESTITKE, Milena!
Hvala, dragi Mirko.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milena Vučković
- 19. 07. 2020 ob 22:13
- Prebrano 596 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 153.72
- Število ocen: 7