ILUZIJA
Marijana, ja sam te napravio od morske pene.
Deo po deo, postepeno, za samog sebe.
Odjednom se samo po sebi spusti,
dođe u gluvo doba, naglo, bez opomene
neko beskonačno setno, prozračno vreme,
nevidljivije od koprene;
vreme kad si mi, Marijana, postala strana.
Moja je jednog zimskog dana otišla nepovratno.
Stresli ste me ovom briljantnom minijaturom.
Izmišljija, ki se naposled razblini ... a toliko občutij - čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: dejanivanovic
- 25. 06. 2020 ob 19:41
- Prebrano 369 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 44.89
- Število ocen: 4