Pesem se me je dotaknila. Morda nekaj predlogov za izboljšanje - črtanje odvečnega (seveda ni treba, da jih upoštevaš - so bolj zato, da razmisliš o pesmi):

ŽIVOT U ŠACI SENE FIGURICE

Obilaze me mrtve figure
Pomiču se tvrdim nogama
Tamo I ovamo
Zbunjuju me mnogo
Mnogo su blizu
Osetim ih u džepu svome

Spuštaju zavese pogledae na mene
Rasute su po velikim igralištima
Žele da me uzmu i sebi odnesu
Žele da mi skrenu pogled
Žele da mi otvore srce
Hoće živu mi dušu
Živu glavu mi hoće

Nije ovo poštena igra
Ima tu mnogo mutnih igrača
Otimam se
Bežim
Kroz šume I duboke trave
Kroz blato I reke
Kroz magle I noći

Al’ u tom begu
Stoji figurica okrenuta leđima
Osvrće se zavodljivim pogledom
Da privuče moju pažnju
Da nađem nešto svoje
Nešto gde treba da odem
Pa da se predam bez molitve
I ostanem u životu moje figurice

Mnogo je figurica al’jedna je samo 

jasna poput dana.

Lp, Ana

Hvala gospa Ana za vaš dotik, sedaj je še boljša :)

Lp

Čestitke k pesmi, ki beži, da bi se p. s. ujela ...

lp, Ana

Najlepša hvala gospa Ana :)

Lp