ZAVEŠTANJA INFERNU
Niko ne jede narandže pod punim mesecom –
„Izlazak meseca“, Frederico Garcia Lorca
iznenada u parčad prsnuše
vrisak i tvrdokorni goniči
s bičevima stupiše napred
dolinom rastežući stada i sumrak
pun srsa utamničen u srcu
među žilama
dalekovoda
od otetih cvrkuta i stakalcad
sklapa se krvava slika: sunčeva kalota
ušančena
u poprečnom snu šumarka
citrusa i umirući cirus
za jednu legendu dalje
čaranjem ubrzava smrt
drvoseči
u poslednjem jurišu moje krvi
ostavljam ime
kamenu
i crnu narandžu
da odene dušu
nedozrelom mesecu
Tako se umire! U pjesmi, u strahu, u bolesničkoj postelji ili u mladom satu. Svejedno!
Virtuozno!
Hvala, Nikita, na lepim rečima i za pažnju. ♥
Črede somraka in drvraji - kako naj preživi drevo, kako naj se pripravi(mo) na urok smrti ... čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 11. 06. 2020 ob 20:57
- Prebrano 911 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 224.5