Nešto miriše na svežinu dana

Na opojnost noći

Vetrovi vitlaju oblake

Kao kad pulini razgone mala stada po ravnici

Odnekud dopiru zvuci slični jecaju violine

Tuga se utapa u radost življenja

I nestaje u vrtlozima sećanja

A mi živimo poslednji život

Živimo ponovo sve svoje ljubavi

I sve svoje čežnje

Jednom je Jedan rekao:

„Ljubi bližnjega svoga“

Rekao je to davno

Misleći na ljubav kosmičkom obliku

„Ljubi bližnjega svoga“

Rekao sam ja

Misleći na ljubav u zemaljskom obliku

Ne jednom

Nego uvek i neprestano

Učinimo to još danas

U trenutku koji nas obuzme

Učinimo to danas

Pre kiše

Milen Šelmić