Ne čekam pisma, roman celi
Ne čekam da pozoveš mene važna
Ponos, sujeta, inat... sve nas deli
Izgovori na usnama, priča lažna

Ne pevam što te budan snevam
To nije breme, to je srca slast
Iz polja kada začuje se ševa
To samo pesmom uspavljujem strast

Nije ovo vapaj, duše krik
Tuga, očajem što se zove...
Dovoljan je zvezde jedan klik
I miran zaspim noći ove

Ne, ne želim da te vidim
Čuvam, što od tebe u srcu osta
A što te još uvek volim
Puna je čaša, i odveć dosta

Volim ja i vetar, neba boje
Ono drvo ispred kuće
Insekte, nad vodom što se roje
Miris vatre i pogače vruće

Volim ja i mora talase
I šumarke kraj reka...
I sve ih sanjam duše mirne
Sve i sanjam srca meka.

Bojan Tasic