Je l' čuješ kako te zovu godine
Je l' čuješ kako cvetaju tragovi
Tu gde si prolazila još uvek mirišu ruže
Dođi da te utkam u prozor
Uramljenu kao sliku božansku
A onda stanem pod njim i čujem kako mi govoriš
"Zašto si došao? Idi, ne volim te..."
A ja uporno odbijam da odem
Dok ne priznaš da me voliš
Dođi da listamo sitnice
Nisam umeo da ih napustim zarad velikih dela
Dođi tako tvrdoglava
Baš kakva si oduvek bila
Obuci osmeh za sve opasnosti i zaplovi pučinom
Dođi da sanjamo zajedno kako rastu jabuke
Dođi da sadimo Jerihonske ruže
Dođi da bih i ja došao sebi
Dođi da bi našla ono što tražiš a ne znaš kako se zove
Dođi da pokupim sve morske alge iz tvojih očiju i prospem ih po sebi
Znaš da alge mogu produžiti život
Dođi i spasi me od smrti koju živim svih ovih godina
Dođi da te položim na postelju od ružinih lati
Da popijem svu tugu sa tvojih obraza
I napišem na vratima života
"Izvinite, došla je sa izmrvljenim srcem
Ne primam posete dok ne izvajam dom za svoju dušu."

Bojan Tasic