prije kože
ruku zbitih u vlažnoj ilovači
oblikujem svijest vječnoga
mumificirana sam misao
i vrijeme koje kiši
u staklenom oblaku
nepostojanje kao jedini oblik
Boga
bol
bol
Bogobol
usmjerava me
ka Svom milosrđu
kroz mlijeko smrti
i topla rebra groba
opskuran je osmijeh neba
čovjekolikosti
zašto se sjećam sebe
prije kože i mirisa smilja
i zašto volim smrt ptica
koja me je pozobala
više od bezbroj puta
među mojim bedrima
plač tišine
čujan je
tek Suncu
stasalom sred polja
modrih maćuhica
iz bolečine spočeti verzi
oplojeni s pelodom
prašnikov modrih mačic
Poslano:
24. 05. 2020 ob 14:35
Spremenjeno:
24. 05. 2020 ob 15:24
Ovo je poezija koju trebaju čitati neki što se kočopere na tebi znanom portalu, uistinu KOČOPERE sa svojom "poezijom", mada nikada, baš nikada nisu napisali dobru pjesmu na navedenom portalu čije stranice nečim što nije poezija svakodnevno neumorno pune!
Maestralno, Nikita.
Hvala ti!!!
lpm
Poslano:
24. 05. 2020 ob 14:46
Spremenjeno:
25. 05. 2020 ob 08:33
Hvala tebi, Pjesniče! ❤
Meni tvoja koža miriše na svemirsku abecedu ... radujem se svakoj tvojoj pjesmi!
Ovo ću objaviti u svojoj "antologiji savremene lirike" na FB. Sjajno je!
Pesem se zbira še preden nastane bitje, pred kožo, in ko prodira skozi pore glina, ga polni s pradavnim, prejšnjim, in vse narekuje vsezavedajočo, a samotno blodnjo po svetu, polnem bolečin, imeniten je tudi zaključek pesmi, čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 23. 05. 2020 ob 13:40
- Prebrano 961 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 458
- Število ocen: 18