SEĆAŠ LI SE
Sećaš li se kako sam ulazio u tvoj osmeh?
Sećaš li se kako smo jedno drugome gledali u zenice?
Uvek si prva sklanjala pogled
Govorila si:
''Ne smem, ne smem zaljubiću se
Ne smem da se zaljubim, znaš to...''
Nisam ti verovao...
Ili možda jesam...
Često sklopim oči i pogledam u tvoje
Isto kao tada
I ti opet skloniš pogled, i onda se probudim...
Ispod stola, na malenom tabureu
Ne stoji jedna slika sa par reči napisanih tvojom rukom
Ne stigoh ti reći da će mi faliti taj mali univerzum
Jednom kada budemo sakrili ljubav od nas samih
U uglu sobe nema više ploča, ni male torbice na njima
Tvog parfema, par karmina i pomade za masiranje
U mojim rukama nema tvojih stopala nežnih, malenih
Nema ni mišića Ljutka
One lutkice koju sam zvao tvijim imenom
Kad god bi ti bila ljuta, ja bih pričao s njim
I tako ti naslikam osmeh kistom Renoara
U aparatu par slika iz naše nedođije
I par poruka koje već znam napamet
I jedna pesma...
Sećaš li se? Kad god si bila tužna
Ja sam pokušavao iz sve snage da te podesim na radost
Znao sam gde je taj potenciometar i vešto upravljao njime
A ti si se smejala, govorila si da sam lud
A nisam bio...
Ili možda jesam...
Sećaš li se magije kada sedneš mi u krilo
Kao mače
Sećaš li se kad usne se spoje
Iz poljupca kada pobegneš...
Govorila si:
''Ne smem, ne smem zaljubiću se
Ne smem da se zaljubim, znaš to...''
A ja ti nisam verovao...
Ili možda jesam...
Često sklopim oči i poželim, ali nema magije
Samo tama otpeva svoju tišinu.
Sećaš li se, rekao sam ti:
''U meni ćeš imati večnost...''
I znam, srešćemo se jednom
Srešćemo se na drugoj strani života, i pitaćeš me:
''Gde si čuvao ovo nebo svih ovih godina?''
Srešćemo se, I pitaću te:
''Gde si skrivala potrgane zvezde i mesec svih ovih noći?''
Neće nam biti žao ljubavi
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Bojan Tasic
- 19. 05. 2020 ob 20:23
- Prebrano 282 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 48.85
- Število ocen: 3
