SAN OZVUČEN DUNAVSKIM TALASIMA
moje zenice, tvoje
kamenje. ispisana knjiga dna
mastilom neba, dozvana
smrt o kojoj nisi znao
pevati. samo šaputanje
iz mračnog loga metafora:
gde si, gde si sad ti
*
jarost i nestrpljenje je
na vodi, zbog reči
koja kao kost
u ustima okleva
i širokim se uzdasima
povlači
iz pesnikovih snova
*
kad mirna voda poželi
sa jutrom da se meša,
a kiša ljuto poseje
svoja vodena koplja, rečni bog
očne kapke zatvori,
promuca: bolje je
da ćutim o vatri
u tabanima
pospanih žena
Poezija od koje se drhti i koja pomijera!
Svaka čast, Jagoda!!!!!!!!!!!!
Veliki pozdrav i zahvalnost što si ovdje, te što mnogi, skupa sa mnom, imaju priliku učiti!!!
Hvala, Mirko! :)
Vodeni kostur Božje pojavnosti. Kao Krka.
Bravo!
Da, Nikita - mogla bi to biti i Krka (ima posebno mesto u mom srcu...) Hvala :*
V tej pesmi je posebna zvočnost - rečni tok - in misel, kako nas reke povezujejo, čeprav se zdi, da nas mečejo na bregove ...
čestitke,
lp, Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: jagodanikacevic
- 18. 05. 2020 ob 16:26
- Prebrano 712 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 245.12
- Število ocen: 13