KAMENA PJESMA
Sad miruju nemoćni snovi
i kamena pjesma me budi.
Izvan si dohvata. Magla
bez glasa sad grebe mi grudi.
Na tlu mjesec korake hvata,
nov dan uz stepenice krene.
A ti izvan pogleda moga,
zaustaviš šapat kraj mene.
Ni more se više ne čuje,
bonaca mu ukrala moći.
Još plivam niz sliku oluje,
što čeka na prolazak noći.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Lidija Brezavšček - kočijaž (urednica)
- 20. 06. 2009 ob 17:51
- Prebrano 1091 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 326
