Znaš,

ja sam uvek znao ko si ti.

A ja,

ja sam, vidiš, jedan od poslednjih ratnika...

Ne umem da napravim lice drukčije od onog

koje sam jednom stekao, rođenjem.

I to je moj usud, i moja nagrada.

Život koji mi je slučajno pokonjen,

samo sam nevešto prosledio dalje.

Poklon za poklon.

Dar za dar.

A ja sam uvek znao ko si ti.

Znao sam i da ću umreti od tog saznanja.

Moje su barke odavno,

ili potonule ili otplovile prema svetlosti.

Ovo nije mi manifest, ni prebacivanje,

niti izjava ljubavi.

Jednostavno,

ja sam uvek znao ko si ti.

Milen Šelmić