Ljubav kad zabridi u grudima
Radiš sve
Okreneš nebo naopačke
Nožem razmažeš sunce po njemu
Kao po toploj kriški hleba
Pa ga strgneš i baciš u
Tamnicu otkucaja srca
Ukradeš noć od ljudi
Ukradeš noć od sebe
Udahneš mesec i zvezde
Osetiš kako ti kidaju grudi
A onda ispustš dim
I najednom se razvedri

Ljubav kad zabridi u grudima
Boje odnekud posive
Crno postane belo
Belo obuče tamu
A stari filmovi se zašarene
I dobiju ton
Uspavane ruže procvetaju
Zagrliš ih, a trnje na ožiljcima melem
Iva se razveseli
Omorika zaboravi na svoj ponos
Pokloni se i poljubi te dušom
Pa postaneš putujući cirkus
I hodaš po žici i žaru i staklu...

Ljubav kad nasmeje brk
Reči postanu polje divljih makova
Nežnost oblije mač
Nežnost iskali štit
I toplina obuzme školjku u grudima
Koja čuva svoj biser
Sa likom jednog probuđenog proleća
Čak i reke postanu stidljive od pogleda
Pa okrenu svoj tok
Prkoseći gravitaciji
Prkoseći sili koja određuje život
A san se uplaši te postane java.

Bojan Tasic