Slagalica
Imena su mrtva slova.
Ti, koji žuriš do predgrađa,
izgovori broj
i, bez opiranja, srljaj u lepotu.
Ništa više nije isto.
Možda klas i kosci?
Đavo da ih nosi!
Sećanja su nagrada za čekanje.
Imena su mrtva slova
i nećemo se zvati
dok koračamo ka istoj noći.
(Još ti mogu biti žena
ako me poznaš i osloviš.)
Možda bi ti, u ovoj kući zaborava,
podneo krov, da odahnem.
Mogli bismo ovde
spustiti novine,
ko kraljevi jesti.
Ili sred ničega igrati domine?
Mogli smo se sresti i u ovoj pesmi.
Djavo da je nosi!
Odlična pjesma, Julijana. Neka (o)sjećanja ćemo uvijek nositi u sebi pa i kad mislimo da smo zaboravili na njih izaći će iz nas u obliku sna ili pjesme. Volim tvoju poeziju, kao da pišeš mene.
SLAGALICA ... baš
Hvala, Brankice, na divnom komentaru i podršci.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: julijanabalaban
- 03. 05. 2020 ob 15:20
- Prebrano 427 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 46.44
- Število ocen: 5