Da l’ na krilima nekih dragih sećanja
Ili tragom svetlosti mesec što ponudi mi
Svake noći grudima kad ponosno izvršiš atak na trem
Kad mi tiho zapeva pesmu o lepoti
Da li pismom nekim starim, tvojim
Pijani poštar što doneo mi nije nikad
Proklet da je...
Da l’ kroz ključaonicu malenu
Il’ me samo umor savlada
Neki stari...
Tek, ona se ušunja tiho kao lopov

Poznata je pesma to
Oh, tako poznata, uvek je osetim
Opija kao crno vino i prija
Otvorim joj srce i predam se
Ona ima oči boje proleća kad se bude parkovi
Osmehne se čudno njima i zaljulja me
Odbaci daleko odavde, godinama unazad
Napiše mi toplom, mekanom rukom
Na vratima, sve one želje koje si mi šaputala
Dok smo maštali sve ono što nas je posle mimoišlo
Što smo davali nekim tuđim rukama
Što smo davali nekim tuđim očima
Što smo davali nekim tuđim grudima...

Dok mi peva slušam sebe, slušam tebe
Slušam srce kako otkucava mi ritmom tvoga srca
I plešem nekim čudnim plesom čije pokrete ne znam
Ali ih naslutim, kao nekad tvoje dolaske
Dok mi peva, jednu te istu pesmu, svaki put
Pitam se kako mi ne dosadi, pitam se...
Je l' imaš i ti neku pesmu koju neprekidno možeš slušati
Satima, danima, mesecima, godinama...
Da li te poseti svakoga dana kao mene
Da li ti izmami osmeh ni iz čega
Da li te podseti...?

Bojan Tasic