DESETI DAN

Hiljade leptira,
opčinjeni našim dolinama,
plešu prelepu igru praštanja,
prihvatanja,
poštovanja,
verovanja.
Obasjani svetlošću
prodiru u naše utrobe,
maze se sa našim strastima.

Gledamo,
mirišemo,
preplićemo se.

Ližemo...
rane sazrevanja.
Obasipamo poljupcima
mogućnosti za promene,
mogućnosti da bezbrojnim dodirima
čistimo paučine zabluda
obmotanih oko naše podsvesti...
kao čipkaste podvezice
najlepših konkubina.

Naši uzvišeni egoizmi...
drhte na vetru empatija.

Noć je.

2006
---

DESETI DAN

Na tisoče metuljev,
očaranih z najinimi dolinami,
pleše prelepo igro odpuščanja,
sprejemanja,
spoštovanja,
verovanja.
Obsijani s svetlobo
prodirajo v najino notranjost,
se ljubkujejo z najino strastjo.

Gledava,
vonjava,
se prepletava.

Liževa ...
rane dozorevanja.
S poljubi zasipavava možnosti sprememb,
možnosti, da z neštetimi dotiki
pometeva pajčevino zablod,
ovito okrog najinih podzavesti …
kot čipkaste podvezice najlepših konkubin.

Najina vzvišena egoizma ...
trepetata v vetru sočutja.

Noč je.

(2006)
---

TENTH DAY

A thousand butterflies,
fascinated by our valleys,
dance a beautiful dance of forgiveness,
acceptance,
respect,
belief.
Illuminated by light
penetrating our insides,
fondling with our passions.

We look,
smell,
interlace each other.

Lick...
wounds of our maturity.
Cover with kisses
our possibilities to change,
possibilities to cleanse
with unlimited touches
a spider web of misunderstanding
wrapped around our subconscious…
like the lace garters
of the most beautiful concubines.

Our sublime egos...
tremble in the wind of empathy.

It is night.

(2006)

Branko Baćović