Hteo bih znati:
Ko je dama u belom
Što se osmehne smelo
Uvek kad pomislim na tebe?

Hteo bih čuti reči
Sve te tajne koje mi šapuće tiho
Tako tiho da ne razumem ni jednu
Tek, nešto mi odagna stud
Tek, samo osetim neku toplinu
Tako poznatu mi odnekud.

Davno su reči utihle
Davno su suze presahle
Ostale su samo lepe šetnje, tumaranja
Neke poznate ulice
Neki poznate pesme
Neka poznata mesta
I čekanje da odnekud počne sve
Da počne ispočetka.

Sok lubenice koji curi niz prste
To je samo tren
I miris dunje na ormaru
Iz sećanja, iz mladosti, je samo tren
I jedan čovek
I jedna žena na javi
I njeno lice naspram njegovog je samo tren
Sve je samo tren
Sve osim ljubavi

A ti…?
Hoćeš li ostati moja tajna
Samo moja, večita tajna
Koju ću povremeno praviti od blata
I pepela
I dodira iz sećanja, iz mladosti?
Hoćeš li mi zauvek šaputati tiho
I grejati me toplinom, iz mladosti?
Hoćeš li…?

Bojan Tasic