Nad proljetnim vodama
zastaješ li na mostu
pod suncem
kad koraci sami
nastave hod
neznano zašto
površinu klizeće vode
mirno i dugo šutiš
sve dok ti se
nesmotren pokret ruke
ne pretvori u pticu
što jednim te okom
iz hladne vodene dubine
skamenjeno gleda
a drugim okom
svijetlu ribicu kao žrtvu
što poput zrake sunca
zastaje na tren
ukočena kao riječna dubina
kao medij
pred rukom hipnotizera
doista zastaješ li na mostu
ili to boje tvog cvata
proviruju
iz korijenja sunca
niz klizeće vode
niz tajnu beskraja
zagledane
… skrivnosti pomladnih vod, z neverjetno natančnim opazovanjem pesnika, ujete v čudovito pesem;
lp, koni
Pesem, ki se spreminja v privid in privid, ki se spreminja v pesem ... podobe živo vstajajo pred nami in nas napolnijo s hrepenenjem - čestitke,
Ana
Ana, čast mi je. Hvala lijepa i pozdrav iz SA
nastave hod....
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 10. 04. 2020 ob 15:05
- Prebrano 677 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 216.61
- Število ocen: 10