Pesem mi je všeč, morda bi jo samo še malo sčistila:

Prvo je bio samo vrući pijesak,
ništa nije bilo tu,
prazno ništa,(preveč ponavljaš ništa)
bio je u mojim rukama,
sitnim rukama,
ali je pobjegao među prstima,
uplašijo se,
nestao je.

...

...

Uprljala sam ruke,
da stvorim nešto lijepo i sveto.

Sada je dobio ruke, (kaj drugega, roke omenjaš že zgoraj)
kao da se budi iz pijeska.
Klizila sam prstima,
nježno po toj masi,
koja je sada postala tijelo.
...

Međutim nešto tu nije valjalo.
Prislonim uho na njegova prsa,
tako shvatim,
srce mu je stalo,
srce mu je mrtvo.
...

Premisli in če želiš, popravi,

lp, Ana

Hvala gospa Ana. Cenim Vaše mnenje. Seveda popravim :) 

Lp 

Všeč mi je, kako gradiš pesem (hkrati s telesom iz peska), zaključek pa je srhljiv - praznina, ki je v mladih in lepih telesih ...

čestitke,

Ana

Hvala gospa Ana, to počnem že od otroštva, gradim pesmi. To me osrečuje celo življenje. Pa skušam pisati smiselno, da je lažje razumljivo vsem in da začutijo moje pesmi, ne le berejo. :)

Lp