Ulična lampa na banderi

osvetljava put

a na putu nema nikoga...

Stojim u senci tame

i gledam tišinu

koju sad vetar sa sobom nosi...

Kuda se tako žuri?

Povlačim polako dim iz cigarete

koji mi na oči ide

a pepeo njen na noge mi pada...

Tišina...

a putevi

kao one sedamdeset i treće...

Gledam...

Tu i tamo po koji pešak

sa maskom na licu

a karneval je već odavno prošao

brzim korakom odlazi

bez pozdrava... i negde nestaje.

Sa poslednjim listom

koji će sa drveta da padne

nestaće i sve uspomene moje

u tišini ove noći...

a ostaće samo samnom

vetar sa slomljenim krilima...

Suze imam, tiho plačem

ali me niko ne čuje,

na putu nema nikoga,

na putu... nema nikoga.

Korponai Ivan