na kraju se prenerazi
kad u oku Vaš lik spazi...

dok ja idem kuda hoću
Vas čuvaju danju noću
oko Vas se svi kikoću
a ja ubijam samoću
dok ja radim sve što želim
i s kim hoću snove delim
na Vas paze putem celim
Vi ste ovde ja se selim

...

Ja ne mislim da sam slavan
niti da sam Vama ravan
ne koristim taj paravan
sa mnom sve je vrlo prosto
ja sam onaj isti ost'o
to Vam jamčim trista posto

na kraju se preneraziš
kad na znaku svoj lik spaziš...

Otiš'o sam mnogo puta
duša pati kad ne luta
nedostaje nova ruta
da se opet negde denem
da putujem da ne venem
iz ove se jave prenem

ja u snove vešto uđem
vazda neuspešno buđen
i nikada neprobuđen
to se Vama ne dešava
bilo jugo il' košava
Vama mentor sve rešava

Na kraju se prenerazim
kad pred sobom Vaš lik spazim...

U poemi i u basni
dešava se da Svet kasni
da obzori nisu jasni
tada stižu opravdanja
takoreći sa svih strana
negira se svaka mana...

Na kraju se prenerazi
u odrazu svoj lik spazi
ne daj da te iko gazi
na jedinoj tvojoj stazi
sve to radi u ekstazi
to će da te preobrazi

mislim da smo u perdašu
uvaženi velikašu
pokusali istu kašu
s tim što vaša beše hladna
a moja se i sad puši
jer je Vaša savest gladna
a ja nađoh mir u duši
(jer je Vaša sudba gadna
a moj svet se još ne ruši)

samo jedno treba znati
kada svetlost u nas svrati:
Ma koliko da se paziš
ako sasvim sve isprazniš
možeš da se preneraziš

kad na kraju - moj lik spaziš