Slučajno

Od trenutka kada sam te sreo
upleo sam misli među kosu tvoju
slučajno se desi  il' je Đavo hteo
da uplete prste u sudbinu moju.

 

Кao zombi hodam dok mi misli lete
srce čudno lupa, kad te vidim – skače
i tako, zaljubljen, ko nestašno dete
s osmehom na licu zagrlim te jače.

 

Кo bršljan se onda oko tebe svijem
rukama te stežem i duboko dišem
želeo bih da te u sebe upijem
pa mi telo drhti dok željno uzdišem.

 

Ti se osmehuješ dok ja usne sklanjam
da poljubim beskraj na grudima tvojim
pa se kao vernik pred ikonom klanjam
a ti zatreperiš pod usnama mojim.

 

Onda kažeš dosta, uspori bar malo
sutra ću ti dati usne da mi ljubiš
zar je sve što želiš u ovaj tren stalo
I sutra se živi, nećeš da izgubiš.

 

Sad, pogubljen, lebdim zemlju ne dotičem
jedva čekam sutra i svaki dan novi
hvala što si ovde na sav glas ti kličem
prosjaku su ljubavi ostvareni snovi

Dedino Muško (Zoran Jovanović)

Komentiranje je zaprto!

Dedino Muško (Zoran Jovanović)
Napisal/a: Dedino Muško (Zoran Jovanović)

Pesmi

  • 25. 03. 2020 ob 11:09
  • Prebrano 34 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica