Od trenutka kada sam te sreo
upleo sam misli među kosu tvoju
slučajno se desi  il' je Đavo hteo
da uplete prste u sudbinu moju.

Кao zombi hodam dok mi misli lete
srce čudno lupa, kad te vidim – skače
i tako, zaljubljen, ko nestašno dete
s osmehom na licu zagrlim te jače.

Кo bršljan se onda oko tebe svijem
rukama te stežem i duboko dišem
želeo bih da te u sebe upijem
pa mi telo drhti dok željno uzdišem.

Ti se osmehuješ dok ja usne sklanjam
da poljubim beskraj na grudima tvojim
pa se kao vernik pred ikonom klanjam
a ti zatreperiš pod usnama mojim.

Onda kažeš dosta, uspori bar malo
sutra ću ti dati usne da mi ljubiš
zar je sve što želiš u ovaj tren stalo
I sutra se živi, nećeš da izgubiš.

Sad, pogubljen, lebdim zemlju ne dotičem
jedva čekam sutra i svaki dan novi
hvala što si ovde na sav glas ti kličem
prosjaku su ljubavi ostvareni snovi

Dedino Muško (Zoran M. Jovanović)