To veče nam se upetljalo u prste
Pretilo je da upije sve godine
Pretilo je da upije sve želje
I sve tanane misli koje su nam se vrzmale po glavi
Dok smo nosili jedno drugo u očima
Sve vreme pazeći da ne izgubimo tu malu kap
Tako bistru
Tako sazrelu
I tako nežnu da boli

Te večeri slilo se sve u tačku
Slilo se sve u kap
U dah sa usana toplih i mekanih
U jednu reč slilo se sve
Sve ono što su šaputale skrivajući taj zvuk
Skrivajući jedne od drugih tu tajnu
U jednu reč koja bi se mogla nazvati i medom
Tako slatkim medom da boli

Te martovske večeri na dlanovima sam držao nebo
U očima sam nosio mesec na tren ili dva
Kroz srce strujale su sve godine
I sve one želje
I sve tanane misli koje smo ćutali godinama
To martovsko veče pretilo je da izraste u večnost
Tako željenu nam večnost
Ali to martovsko veče ostalo je samo jedno veče
Samo jedno prelepo sećanje
Kada su nam se napokon upetljali prsti
Ostalo je samo sećanje
Tako lepo da boli

Bojan Tasic