Rodila sam se sama

kraj sestre mrtve

negde između crnih oblaka

gde su i munje sevale

i uz grmljavinu najavila sam

moj dolazak

a to, to ne mogu sebi oprostiti...

Sa grmljavinom

sam najavila moj dolazak

dok sam

ležala i pored mrtve majke...

Ni anđeni nisu pevali,

a ni sunce nije sijalo,

ni dan se nije rađao...

a sve, sve je polako umiralo!

Mrtva su deca ležala u pesku

potopljena u suzama majki

koje su u svom bolu plakale...

dok je okolo njih vrag

igrao neki čudan mrtvački ples

i od veseljana na sav glas pevao...

A vetar je... nosio sa sobom i u sebi

miris uvenulih crvenih ruža

a sve do mene je smrdilo

ko da sam

odbačena negde na smetištu

ovog sveta,

ove civilizacije... sama i bez nade.

Korponai Ivan