Koliko se sićam u sokaku Blaška Rajića

odvika je bila kaldrma turska

siva kocka do kocke... a danaske?

Asfalt... a rupa do rupe!

Sa jedne strane na početku sokaka

samafor stoji,

svitli crveno, žuto... zeleno

dok na drugom kraju

u krug se ide... ide, dok dokle se ne iziđe.

Između toga bogami virujte mi

ma ima svega i svačega...

pa i ono što triba i ono što i ne triba!

Gledaj ti samo i vidi ti onaj keriteš,

ma nije ga ni vitar digo

niti mangupi iz komšiluka...

ne, sam se od starosti srušija!

A ono, sve neko nepoznato čeljade

ide tamo – amo

ko da nema, niti je ima drugog posla

i pljuje po sokaku

kao kočijaši u ona vrimena stara.

Ej, šta to pljuješ po sokaku

josagu jedan nevaspitan?

Stojim ti ja tako pa blejim... ko da i ja nemam

ama baš nikaka pametnija posla,

kad ono zvoni... dvanaest puta zaredom

u Senćanskoj crkvi

bogami mi moga podne je

na ručak triba ići a ja ti nisam gladam...

paorska verzija...

Korponai Ivan