MOSTOVI

I sad me, ponekad, pozove
Ništa konkretno
Pita kako sam
Šta radim
Volim li još uvek vino
Miholjsko leto
Šutiranje lišća u parku
I sve tako nešto...

 

Taman pomislim da sam je zaboravio
Ona se javi
Kaže da nema puno vremena
Tek da me pozdravi
I pita
Volim li još uvek mostove u ponoć
Dok neumorne svetiljke
Bacaju svetlost na stari kamen
Što pamti milione i milione parova
Koji su tu poklanjali prve poljupce
I šaputanja
Sanjajući o večnoj ljubavi

 

Dok govori
Vrište eoni
Sve vreme ovog sveta
Zbije se u par minuta
A posle
Posle tiho
Veoma tiho
Kao violina
Zasvira tišina
Samo meni
Na uvce
A ja je bogato nagradim
Bakšiš za setu
Sećanje na neke
Kako često znamo reći
Lepše dane
Dok ne otputijem u svet snova
I tamo pronađem nju
I smeškam se svakom uraganu
Koji načini treptaj
Njenog oka
I sanjam...

 

Ne, nisam ništa izgubio
Mada se često tako učini
Samo sam prilagodio dobitke realnosti
Ta veština se stekne padovima
Samo treba biti priseban
Dok padaš
Dok prolaze izbočine litica pred očima
I na svakoj od njih po neki cvet
Koji ne raste nigde drugde
Tek, samo tu
Sakupiš kolekciju i budeš bolji
Ko je koračao tim putem razumeće
Ja, često pronađem njene tragove
Poznam ih po boji i mirisu
Znam da je jednom ona bila tu
Samo ja znam kako mirišu njeni uzdasi
A vreme
Vreme nemilosrdno melje
Sva ta nadanja
Iščekivanja
Želje...
I opet smo tu
Na zemlji
S nekim razlogom
I držimo se
Ne predajemo se
Još uvek
Sanjamo

Bojan Tasic

Komentiranje je zaprto!

Bojan Tasic
Napisal/a: Bojan Tasic

Pesmi

  • 29. 02. 2020 ob 07:27
  • Prebrano 224 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 146.9
  • Število ocen: 5

Zastavica