Žena nije stvar, poželela da čuje

nežne reči što greju promrzlu dušu,

ukradem vratim hladne reči bruje,

još više lede zlokobnu kušnju.

Zna da smo svi mi ničiji I svačiji,

da ljubav zaiskri samo na tren,

da smo u sledećem trenu drugačiji,

u vitrini brojimo plen i poneki trofej!

Kroz prozor lapavica vlažna veje,

putevi sivi, čudno neko vreme,

srce se njeno ironično smeje,

samo svoja, samo svoja bez dileme!

Dragana Andric