T O Č A K
Bole me moje ciganske pesme
kada ih pevaju
za belo zastrtim stolovima
punim hrane
a moja deca bosa gacaju
novembarsko blato
tužnim dvorištima
i raduju se prvom snegu
Bože
što si nam dao točak
kad ne možemo pobeći iz ovog sveta
u kome su svi beli
a samo smo mi Cigani crni
Ako baš ništa ne možeš promeniti
daj bože
da mi žena rodi belo dete
belo kao labud
pa da svi vičemo uglas
i mi smo Cigani beli
i mi smo Cigani beli
Pesem, ki na ponotranjen način spregovori o razlikovanjih med ljudmi, ki nikakor ne poneha, kljub vse višjim dosežkom civilizacije. Čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Željko Majstorović
- 20. 02. 2020 ob 03:40
- Prebrano 624 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 136.2