NEMOJ DA NAZEBEŠ
Oči, što se iskre, to olujno more
S daljinom lome svoje vale
Koje ti misli čelo more
I tišinu što su usne dale.
Srcem, ti veslači brodskih okeana,
Grliš nebo u dlanu što mi daješ
Pogled mi toliš pričom nasmejan
Mrvicu pružaš, ali se ne predaješ.
Pričaš mi priču, siguran i sam
O letovima i datumima, a ne veruješ
Pitam se, zar sam neko dalek i stran
Da me neistinom okružuješ.
Stigoh do kraja, ovoga puta
Izabrati treba, levo ili desno
Nesigurna, kao neko što putem luta
Udahnuh duboko, umirih u sebi ono besno.
Kuda god da krenem, srce izgara
U meni si, u snu, moj svet od svemira vezeš
Od tvojih ruku dom se stvara
Samo ću tiho reći: Nemoj da nazebeš!
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Malaino
- 09. 02. 2020 ob 19:38
- Prebrano 326 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 32.5
- Število ocen: 1
