zlarinski svatovi
u svojoj samoći,
ja sam najvoljenija
predziđe boli
zlatnim makovima
s kojima zagrljena
bratimim tijelo i vijek
topla je još
misao o riječi,
iako u svojoj samoći
ja sam najvoljenija
odsutnu iz zemlje
beru me Ruke
među krošnjama zlarinskih murvi
i opet, na svom Žalu
kojeg valovi brišu s Lica,
u osami svoga tijela
ja sam najvoljenija
Občutek, da si v osami najbolj ljubljen, deluje tragično, čeprav na nek način tudi pomirjujoče ... čestitke,
Ana
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: nikita
- 08. 02. 2020 ob 17:32
- Prebrano 551 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 152.7
- Število ocen: 7