Prohladno jutro
Tek toliko da koža nabubri
I prostruji prijatna jeza kroz kičmu
Miris borova i jela
Zapara grudi ta svežina čistog vazduha
Udahnem i zažmurim
Na tren nisam više tu
Vrati me u život poj veselog slavuja
Pomislim kako sam zaljubljen

Otvorim oči

Preda mnom iva
Kao brižno očešljana kosa uredne žene
Spusta svoje grane ka meni
Niz grana sklizne po koja kap vode
Ostaci jutarnjeg, blagog rošenja kiše
Sunce se šeretski smeška jutarnjim likom nekog viteza kojeg je probudila žena posle, blago rečeno, besane noći
Tračak svetlosti sunca se prelama kroz prizmu kristalno sjajne kapi
Na svakom od listova šepuri se po nekoliko
Srce je prepuno blagodeti i bogatstva

Znam
Treba umeti videti lepotu pruženu nam na dar

Volim što se razumemo
I volim jutarnje šetnje šumarkom
I volim kada se ovako ispričam sa Tobom
Ćuteći

Bojan Tasic