ZIDOVI KOJI ĆUTE
Setio sam se tebe
kad sam pokušao da se setim
gde i kako ili kada smo se sreli.
Važno mi je da kroz sećanje
pronađem te odgovore
i malo vremena ti poklonim, da znaš.
A sve više i više u nekoj moćnoj slici
primećujem da se na njoj grohotno smejem
ili čujem tebe kako štucaš na posletku svega.
Možda se i ti setiš mene?
Sad sam zastao u nekom poslu
te imam puno slobodnog vremena da se sećam,
a ti mi tako često pokucaš na taj klavir izmešten ispred vrata,
Jer godinama, godinama krečim sobe zbog prokletih zidova
koji ćute.
S spomini in hrepenenjem prebeljeni zidovi, razpoke več niso vidne, a tisti, ki ve zanje, jih ves čas vidi ... čestitke,
Ana
Draga Ana, želim ti sve najlepše u Novoj godini!
Veliko hvala na komentaru i podčrtanki!!!
Lep pozdrav, Tatjana.
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Tatjana M.
- 25. 12. 2019 ob 23:13
- Prebrano 691 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 210