U IZGNANSTVU
Neke poznate ulice
izgledaju mi tuđe,
njihovim asfaltom
prolaze ljudi koje ne poznajem.
Ako je istina da grad čine ljudi
koji u njemu žive,
onda ja više ne poznajem ni ovaj grad...
izgledaju mi tuđe,
njihovim asfaltom
prolaze ljudi koje ne poznajem.
Ako je istina da grad čine ljudi
koji u njemu žive,
onda ja više ne poznajem ni ovaj grad...
Spušta se prohladno veče,
vazduh miriše na samoću.
Nikog u svom lutanju nisam sreo,
nikog nisam prepoznao.
Niti je iko prepoznao mene i moje lutanje.
nikog nisam prepoznao.
Niti je iko prepoznao mene i moje lutanje.
Ovaj grad se pretvorio u pustinju bez smisla.
I ne samo grad.
I ne samo grad.
Monotoniju donekle razbijaju samo deca,
koja se raduju nastupajućoj Novoj godini.
Njihova je radost nevina i naivna, čista.
Iskrena.
koja se raduju nastupajućoj Novoj godini.
Njihova je radost nevina i naivna, čista.
Iskrena.
Dolazile su godine, nove se pretvarale u stare,
svaka je stavila na nešto pečat,
ostavila uspomenu, ožiljak ili trag.
svaka je stavila na nešto pečat,
ostavila uspomenu, ožiljak ili trag.
Poznate ulice, poznate godine,
a opet,
sve to kao maglovita predstava o postojanju,
sada i ovde.
a opet,
sve to kao maglovita predstava o postojanju,
sada i ovde.
Bez straha od smrti
bližim se kraju potrage.
O cilju više i ne razmišljam.
bližim se kraju potrage.
O cilju više i ne razmišljam.
Ulica, gradova i godina u mojoj pustoši - nema.
Pesem samote, v kateri so vse spremembe in oddaljevanja še bolj boleča ... čestitke,
Ana
Hvala najlepše, Ana. Ovakve pesme, ponekad, jednostavno naiđu....
Lp, Milen
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: Milen Šelmić
- 15. 12. 2019 ob 20:46
- Prebrano 675 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 156.2
- Število ocen: 6