Tamo gde je nekad bila telefonska govornica

Povremeno se okupljaju ulični svirači

Razmene pokoji akord ili stih

Te dodaju malo boje u sumorno veče

Na jednom od nekadašnjih glavnih šetališta

Trgovačke i druge omladine

Grad ih ne voli preterano

Gledajući ih kao ostatke neželjene prošlosti

Na drugom kraju ulice mlada majka ulazi u park

Sa detetom u kolicima

I sa suzama u očima

Niko od prolaznika ne zastajkuje

Niti pokazuje želju da joj pomogne da spusti kolica

Niz samo dva tri kamena stepenika

Oni su odžurili svoje živote

Gledajući uvek samo uzlazne stepenike

Veče se sasvim polako spušta

Neuobičajeno polako za zimski dan

Grad počinje da pulsira prerano uključenom rasvetom

Pre vremena okićen prazničnim svetiljkama

Stvarajući privid raskoši i sreće

Polako se pale i prozorska svetla

Koja daju nagoveštaj da je grad živ i po noći

Samo...

Gotovo iza svakog od tih prozora

Bilo da je on osvetljen ili ne

Obitava jedna nevešto skrivena samoća

Milen Šelmić