VATRA BEZ PLAMENA

 

Treperi u noći nekoj dalekoj

numinozno u nama budi plam,

samo bljutav srk  i ptice poj

životu ponestaje na licu sram.

 

 

Čežnja što se uliva u venotok

neke nove modre vizije daleke,

 vatri bez plamena liže suvi otok,

grize i briše prestravljene senke.

 

 

Pleše, vitla i ljubi Nim drvo,

u gori raste zelen bor,

o jadnici živi saznajte prvo

u kojoj žišci leži melem-dvor.

 

 

Krvave ruke što po vatri klasaju,

u žitnom polju roda prezrelog,

široko je nebo a granice prekrajaju,

grumen soli zamrzava srce vrednog!

 

 

U vatri bez plamena igra i diše,

miriše na tugu, jarost i strast.

Vije se dim, zlo nestaće posle kiše

neka nova vatra pucketa i ljubi hrast!

Dragana Andric

Komentiranje je zaprto!

Dragana Andric
Napisal/a: Dragana Andric

Pesmi

  • 07. 12. 2019 ob 20:41
  • Prebrano 128 krat

Uredniško pregledano.

Ocenjevanje je zaključeno!

  • Število doseženih točk: 89.4
  • Število ocen: 5

Zastavica