jednom nećemo znati

 

kad kiše magle i stûd
zalede krila svitanja


kad pločnici zanijeme
i ne zaromore više glase


kad svi vozovi prođu
bez riječi bez otkucaja


kad se okamene žamori
zagrljaja naših 
i više ne zaustimo glas
kojim smo se odazivali
jednom buđenju


zaboravit ćemo
kako je naše ožiljke
liječilo vrijeme
kad zajedno smo se
kao začarani hodočasnici
nad vodama čekali


kao što čeka majka
sinove mornare
kao što morsko dno čeka 
kamen zavjetni

 

 

 

 

mirkopopovic

Lidija Brezavšček - kočijaž

urednica

Poslano:
03. 12. 2019 ob 11:30

pesem, ki izraža zavedanje neizogibne apokalipse, a tako blaga in nežna, z veliko vsebnostjo resignacije ... opomnik.

   LP, lidija

Zastavica

mirkopopovic

Poslano:
03. 12. 2019 ob 14:33

Hvala, Lidija, na lijepom komentaru. Radujem se što je podcrtana.

Lijep pozdrav,

Mirko 

Zastavica

Komentiranje je zaprto!

Podčrtanka

mirkopopovic
Napisal/a: mirkopopovic

Pesmi

  • 02. 12. 2019 ob 15:00
  • Prebrano 156 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica