jednom nećemo znati
kad kiše magle i stûd
zalede krila svitanja
kad pločnici zanijeme
i ne zaromore više glase
kad svi vozovi prođu
bez riječi bez otkucaja
kad se okamene žamori
zagrljaja naših
i više ne zaustimo glas
kojim smo se odazivali
jednom buđenju
zaboravit ćemo
kako je naše ožiljke
liječilo vrijeme
kad zajedno smo se
kao začarani hodočasnici
nad vodama čekali
kao što čeka majka
sinove mornare
kao što morsko dno čeka
kamen zavjetni
pesem, ki izraža zavedanje neizogibne apokalipse, a tako blaga in nežna, z veliko vsebnostjo resignacije ... opomnik.
LP, lidija
Hvala, Lidija, na lijepom komentaru. Radujem se što je podcrtana.
Lijep pozdrav,
Mirko
Prelijepi su stihovi tvoji, nježni, tanani.
Pozdrav prijatelju u Sarajevo.
Saša
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 02. 12. 2019 ob 15:00
- Prebrano 646 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 141.71
- Število ocen: 12