Ćutiš. Odjednom umoran

Hiljadu iskrica u oku

U punoj kući, a ipak sam

S pitanjem, preći liniju duboku

I dok snatriš nemoguć san

Purpur u jednom danu

Tako pažen, a ipak sam

Ili pružiti ruku sanu

Neodlučno glasu remetiš hod

Iznalaziš hiljade ljutića

Toj samoći pojiš plod

Kidajući deo svog bića

Odlaziš u brzini, zbunjen i ljut

Želeći da joj zagrizeš usnu

Svom snagom prignječiš skut

Al samo nemoćno gas stisnu

Malaino