SENKA

 

Mori me dušo senka

svih vekova u meni,

ime joj ne znam

a znam da postoji.

 

Oko moje u tudjem telu

pošalji vetar mudrosti

u grudi moje bele

i sve mi nemire oprosti.

 

Hoću samo s tobom

da šapućem po pesku

vrelom, te nežne reči

nek šume u tvom otisku.

 

Penu, što se stvori

u nemirima našim

talas mora odneće

lako, to me dušo plaši.

 

Ostaće more i obala

i naše ljušture dve.

U prah se sve pretvara

vetar će oduvati sne.

 

Pogledi tužni okovani

senkom prošlosti naše,

ne veruju da ljubavi nema,

da nas jedu aveti strašne .

Dragana Andric

Komentiranje je zaprto!

Dragana Andric
Napisal/a: Dragana Andric

Pesmi

  • 22. 11. 2019 ob 14:20
  • Prebrano 58 krat

Uredniško pregledano.

Zastavica