Kud' si pošla, Okice malena
Kud' si pošla, tako zablistala
U ovo doba nemaštine
U ovom bolu života
Koji poljem hodi
Zemljom hodi
Ovo nije priča koja ushićenje sledi
Ovo nije pesma zbog koje seta bledi
Ovo je samo sećanje
Ovo je samo surova realnost
Život

Kud' si pošla, Okice
Ovo nije jedno začarano veče
Očarano veče dvoje ustreptalih
Što se srcem za srce drže
Ovo nije nežna ruka
Ovo nisu topli prsti
Ni poljubac na vrh temena
Od kojeg duša zadrhti, Okice
Ovo nije ljubav
Ovo je sećanje
Samo sećanje
I ništa više

Kud' si pošla, Okice
Sve ove noći bez sna
Svi dani proćerdani
Sve započeto pa rperkinuto
Svaki (ne)razgovor
Sa (ne)postojećom osobom
Bačenom u (ne)zaborav
Svaki pogled ka nebu u nevreme
Svaki neuspeli pokušaj
Da dođem il' zauvek odem
Po ko zna koji put viđeno
Da isplivam negde bez duše
Sve to nije ljubav
Sve je to zbog sećanja
Samo zbog sećanja
I ništa više

Kud' si pošla, Okice
Kud' razvlačiš dušu svoju
Po ovom trnju kojim hodam
Ne, nije ovaj svet za čekanja doživotnih
Pogrešio sam, Okice
Oprosti
Nismo mi rođeni za bajke
Sve su one samo obična laž za nas
Učeni smo da zaboravljamo
Učeni smo da se borimo
Učeni smo da živimo, Okice

Dlanovi su ovi puni sreće
Čuvam je od hladnoće
Njoj bajku krojim
Pleća su ova puna malog anđela
Za njega živim i dajem život svoj
Jer poklonih mu njegov
Njemu život krojim
Nek ispravi greške naše
Pod rebrima je puno nezaboravljene
Slabo učih lekcije svoje
Ali, nije to ljubav, Okice
Ne, to je zbog sećanja
Samo zbog sećanja

A ti
Kud' si pošla, Okice
Tako ista kao nekada
Tako neodoljiva
U srcu
I srcu

Bojan Tasic