PUKOTINA, II
Što želiš znati dok bude se
koraci siluete u crnini
Što želiš dozvati iz stijene
u kojoj uklesani
drhte galebovi
Možda već promičeš
snom pustopoljine
I val bi nekim putem
nekim bi putem
i poljupci nara
Pa na raskrižju zastaješ
nepomičnim rukama
listaš dane
prebireš godine
Što želiš dotaći
utrčavajući u priču
s izmaglicom paučine
pod čempresima
koji jutrom odlaze
i nikada ih ne stižeš
olovnim putem
negibljivog mora
po pučini uzaludnosti
Mirko, lepa. Tako otožna, da se odpraviš na križišča jesenskega sonca...po en žarek...
Naj ti sije,
Majda
Majda, drago mi je sto si se javila povodom ovog uratka.
Hvala ti !
Lijep pozdrav,
Mirko
..."Što želiš dozvati iz stijene
u kojoj uklesanidrhte galebovi"...
Nikita, kad se ti pojaviš na portalu, bilo sa poezijom, bilo sa komentarom - bez obzira dijeliš li kritike, ili komplimente - valja biti zahvalan. I u tu činjenicu ne treba unositi ni trunke sumnje, ni razmišljanja, ni filozofiranja. To uostalom znamo svi koji imamo priliku, sreću, čast i zadovoljstvo čitati tvoja poetska djela i, naravno, hraniti se na njihovim izvorima, na njihovoj snažnoj emocionalnosti i misaonosti.
Hvala ti što si imala i vrijeme i razlog da se javiš povodom moje pjesme.
Lijep pozdrav, draga Nikita:)
Lijep pozdrav, draga Nikita:)
Preseči trdno in večno s preizpraševanjem sebe, in čeprav je temna silhueta neznano blizu, bi šel nekam, kot val - kot pesem ... čestitke,
Ana
OBRADOVAN SAM I ZAHVALAN!
Hvala, Ana, od ♡
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 04. 11. 2019 ob 17:37
- Prebrano 758 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 227.92