PUKOTINA, II
Što želiš znati dok bude se
koraci siluete u crnini
Što želiš dozvati iz stijene
u kojoj uklesani
drhte galebovi
Možda već promičeš
snom pustopoljine
I val bi nekim putem
nekim bi putem
i poljupci nara
Pa na raskrižju zastaješ
nepomičnim rukama
listaš dane
prebireš godine
Što želiš dotaći
utrčavajući u priču
s izmaglicom paučine
pod čempresima
koji jutrom odlaze
i nikada ih ne stižeš
olovnim putem
negibljivog mora
po pučini uzaludnosti
Mirko, lepa. Tako otožna, da se odpraviš na križišča jesenskega sonca...po en žarek...
Naj ti sije,
Majda
Poslano:
05. 11. 2019 ob 07:39
Spremenjeno:
06. 11. 2019 ob 10:50
Majda, drago mi je sto si se javila povodom ovog uratka.
Hvala ti !
Lijep pozdrav,
Mirko
..."Što želiš dozvati iz stijene
u kojoj uklesanidrhte galebovi"...
Nikita, kad se ti pojaviš na portalu, bilo sa poezijom, bilo sa komentarom - bez obzira dijeliš li kritike, ili komplimente - valja biti zahvalan. I u tu činjenicu ne treba unositi ni trunke sumnje, ni razmišljanja, ni filozofiranja. To uostalom znamo svi koji imamo priliku, sreću, čast i zadovoljstvo čitati tvoja poetska djela i, naravno, hraniti se na njihovim izvorima, na njihovoj snažnoj emocionalnosti i misaonosti.
Hvala ti što si imala i vrijeme i razlog da se javiš povodom moje pjesme.
Lijep pozdrav, draga Nikita:)
Lijep pozdrav, draga Nikita:)
Preseči trdno in večno s preizpraševanjem sebe, in čeprav je temna silhueta neznano blizu, bi šel nekam, kot val - kot pesem ... čestitke,
Ana
OBRADOVAN SAM I ZAHVALAN!
Hvala, Ana, od ♡
Komentiranje je zaprto!
Napisal/a: mirkopopovic
- 04. 11. 2019 ob 17:37
- Prebrano 614 krat
Uredniško pregledano.
Ocenjevanje je zaključeno!
- Število doseženih točk: 227.92
- Število ocen: 14